Naslovna Salai Tibor - ИНТЕРВЈУ: ПРОФЕСОРКА СНЕЖАНА ШАЛАИ ТИБОР - МАЛО ЈЕ ЧУВАРА МУЗИЧКЕ ТРАДИЦИЈЕ МАЧВЕ
"НА ГЛАС И БАС" ИСТАКНУТО ТРАКА

ИНТЕРВЈУ: ПРОФЕСОРКА СНЕЖАНА ШАЛАИ ТИБОР – МАЛО ЈЕ ЧУВАРА МУЗИЧКЕ ТРАДИЦИЈЕ МАЧВЕ

pin - ИНТЕРВЈУ: ПРОФЕСОРКА СНЕЖАНА ШАЛАИ ТИБОР - МАЛО ЈЕ ЧУВАРА МУЗИЧКЕ ТРАДИЦИЈЕ МАЧВЕ
BANER SUFINANSIRANJE 1 - ИНТЕРВЈУ: ПРОФЕСОРКА СНЕЖАНА ШАЛАИ ТИБОР - МАЛО ЈЕ ЧУВАРА МУЗИЧКЕ ТРАДИЦИЈЕ МАЧВЕ
Снежана Шалаи Тибор је наставник музичке културе у ОШ“Вук Караџић“ Шабац (ИО Мачвански Причиновић) и наставник клавира у Музичкој школи „Михаило Вукдраговић“ у Шапцу. Посвећена музици доказала се, осим као наставник музичке културе и као аутор песама, пројеката, музичко-сценских приказа, радионица, рецензент је уџбеника Музичке културе, покретач, организатор и учесник бројних пројеката међу којима је и пројекат „Звуци мога краја“, реализован уз финансијску подршку Цента за промоцију науке. Професорка Шалаи Тибор говорила је за наш портал о музичкој традицији мачванског краја и како је сачувати.
  • Традиционално извођење „на бас“ заменило је певање „на глас“ па је овај начин интерпретације потпуно ишчезао. Постоји ли опасност да се то догоди и са певањем „на бас“? Ко данас негује ово традиционално певање и да ли је оно пред изумирањем?
Snezana Salai Tibor 530x630 - ИНТЕРВЈУ: ПРОФЕСОРКА СНЕЖАНА ШАЛАИ ТИБОР - МАЛО ЈЕ ЧУВАРА МУЗИЧКЕ ТРАДИЦИЈЕ МАЧВЕ
Снежана Шалаи Тибор
  • Певање “на бас” у Мачви је пред изумирањем. Када је етномузиколог Љубинко Миљковић истраживао Мачву било је много певачких група (мушких и женских) у Мачви (по неколико у сваком селу), а у данашње време су активне само две мушке вокалне групе “Дубљанске лоле” из Дубља и мушка вокална група “Дрина” из Бадовинаца.

  • Које су, по Вашем мишљењу, вредности традиционалне музике Мачве? Да ли су то стихови или начин интерпретације?
  • Вредности традиционалне музике Мачве су стихови. Начин певања је и у другим крајевима заступљен, али текстови говоре о свакодневном животу. Чланови групе “Дрина” углавном су аутори песама које певају, али их певају на старински начин, “на бас” и зато их сврставају у групу која пева народне песме. Њихове песме говоре о лепотама Мачве, о Дрини и њеним лепотама.
Уступљени видео: Шкрипи ђерам, народна песма из Мачве




  • Колико друштвене околности утичу на очување традиционалне музике као нематеријалнг културног наслеђа? Музичка традиција Мачве је истраживана у једном периоду и то је резултирало зборником чији је аутор Љубинко Миљковић, да ли је могуће да се настави или је ово истраживање дефинитивно све што је урађено да се сачува музичка традиција Мачве?

  • Главна препрека је незаинтересованост људи, а динамика живота као и начин живљења су утицали на то. Истраживање се може наставити, али не зато што ће се открити нешто ново (што Љубинко није открио), већ да се упореди колико се памте песме.
  • Да ли је, по Вама прихватљива обрада у модерним аранжманима, прихватљивим за младе генерације, традиционалних песама из Мачве? Шта би се и да ли би се уопште у том случају нешто изгубило или би на тај начин бар стихови кад не може интерпретација „живели нови живот“ или би то било скрнављење?
  • Мислим да добро урађен аранжман (професионално), не би скрнавио песму. Текст би остао, и био извођен у “новом руку”, мелодија исто, али би се изгубио старински начин интерпретације.
  • Има ли данас чувара музичке традиције Мачве? Ко треба да буде носилац заштите музичког културног наслеђа? Да ли су то установе културе, медији, образовни систем?
  • Има чувара традиције, али недовољно. У данашње време су то КУД-ови. Они раде на очување игре, одеће и обуће (ношње, опанци). Носиоци треба да будемо сви, свако да даје свој допринос колико може. Установе културе да подрже сваку манифестацију везану за очување народне традиције, представници образовног система или наставници музичке културе, као и наставници из музичких школа би требали да организују фестивале народне изворне песме, свирање на традиционалним инструментима, најпре фрули и да организују фестивал фрулаша. То све изискује додатан рад који наставницима није плаћен. Медији би требали да ангажовано извештавају и преносе те догађаје, пишу о извођачима и да тиме популаризују те активности и ученике који се тиме баве.
Уступљени видео: Зелени се ливада, народна песма из Мачве
  • Као музички стручњак писали сте рецензије за уџбенике Музичке културе за основну школу. Такође сте музички педагог. Како као појединац и стручњак можете иницирати афирмацију музичког културног наслеђа? Да ли сте били у таквој прилици?
  • Била сам у прилици радећи истраживачки пројекат о Мачви, као и наступом ученика на Првом фестивалу изворне песме у Шапцу на коме су ученици изводили традиционалне песме из Мачве “a cappella”, на старински начин, сем песме “Дрино водо поздрави ми драго”, која је уз народни оркестар (написан аранжман).
  • Да ли сте, можда, препоручивали да музичко културно наслеђе буде у наставном програму у основној школи? Зашто је и да ли је важније да ученици познају стваралаштво класика музике, а не познају музичку традицију свога краја? Да ли кроз наставу изменом наставног програма у школама, ваннаставним активностима или другачије?
  • Нисам званично јер нисам конкурисала за састављача Плана и програма у ЗУОВ-у. Одређен број часова би требало посветити музици краја у којој деца живе (да истражују, питају старије да им отпевају старе песме). Они уче народне песме, највише из Шумадије, са Косова, из Јужне Србије, понека из Војводине. Наставници имају слободу да 30% мењају програм и могу да ставе музику краја у коме живе. Може да се уведе кроз ваннаставне активности, али са новим аранжманима, јер би ученицима било досадно да изводе само ту врсту песама “на бас”. Мислим да у склопу КУД-а треба да ради секција у којој би се ангажовао професионалац (човек који зна да ради са децом ту врсту песама) и да имају у саставу: певачку групу, тако исто и инструменталне солисте (фрулаше, гусларе, тамбураше…). То наравно кошта. Могу да се организују музичке радионице периодично које ће презентовати ученицима музику њиховог краја, а на њима ће научити и песму из њиховог краја.
  • Колико су млади данас уопште упознати са традиционалном музиком? Имате ли неке идеје како младима пружити прилику да се упознају са музичким наслеђем свог завичаја?
  • Млади данас уопште не знају музику свога краја. На часовима музичке културе треба да се упознају, ако има услова и да слушају Фестивал изворне песме, наравно да читају понекад чланак о народној изворној музици (или неку колумну) са примерима за слушање. Могла би да буде колумна која би ишла једном недељно и у којој би читали занимљиве приче са Фестивала, наравно уз музичке примере које би требало да саслушају.

Разговарао: Д. Грујић

Related Images: